DINASTIJA OBRENOVIĆA

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:40


KNEZ MILOŠ OBRENOVIĆ
(1780-1860)

Rođen je u selu Srednja Dobrna u užickoj nahiji, a umro je u Beogradu, u svom konaku u Topčideru.
Otac mu je bio siromašan seljak po imenu Todor Mihailović. Prezime je uzeo od svog očuha Obrena Martinovića. Njegova majka Višnja imala je troje dece iz prvog braka Jakova, Milana i kćer Stanu. Iz drugog braka imala je takode troje dece: Miloša, Jevrema i Jovana. Kao mladić je služio kod bogatih trgovaca stokom. Ucestvovao je u Prvom ustanku pored svog polubrata Milana Obrenovića, vojvode rudničke nahije.
Miloš je bio vođ Drugog srpskog ustanka i vrhovni Knez Srbije od 1815. Godine 1830. dobio je dostojanstvo naslednog Kneza.
Vladao je Srbijom od 1815. do 1839. i od 1858. do 1860. Bezmalo dve decenije između 1839. i 1858. Miloš je proveo u izgnanstvu na svojim imanjima u Vlaškoj. Za vreme svoje vladavine postao je najbogatiji čovek u Srbiji i jedan od najimućnijih na Balkanu.
Pod Miloševom vladavinom Srbija je stekla status autonomne kneževine u okviru Osmanskog carstva. Knez Miloš je vladao kao autokrata i nikada se tog načina vladanja nije odrekao. U najveće zasluge pada mu to što je on započeo stvaranje srpske države i njene unutrašnje i spoljašnje politike.

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:42


KNEGINJA LJUBICA
(1788-1843)
Bila je žena Kneza Miloša. Uticajna u političkom životu i svojeglave naravi. Imala je ozbiljnih nesuglasica sa mužem i jedno vreme je provela razdvojena od Miloša, u Požarevcu. U naletu
ljubomore umorila je jednu od Miloševih ljubavnica. Sahranjena je u manastiru Krušedol na Fruškoj Gori.

Kneginja Ljubica (1788-1843), zena Kneza Milosa Obrenovica. Sa njim je imala dva sina koja su vladala Srbijom: Milana (1819-1839)-koji je umro mlad i vladao Srbijom manje od mjesec dana 13. juna do 8. jula 1839. i Mihajla (1823-1869), koji je vladao u dva navrata, od1839 do 1842 i od 1860-1868.-e.

Kneginja Ljubica rodom je od Vukomanovica, koji su bili najbrojniji i najpoznatiji rod u Srezojevcima. Slavili su Lucindan, a poreklom su iz Metohije. Radosav (1758-1805), sin Gavrila Vukomanovica, bio je oženjen Marijom Damnjanovic(1762-1797) iz sela Družetica, Užicke nahije. Marija je umrla u 35. godini života, pa se Radosav ponovo oženio, ali je ime druge njegove supruge ostalo nezapisano. Radosav je iz dva braka imao jedanaestoro dece - sedam sinova i cetiri kceri. Ljubica Vukomanovic rodjena je 14. januara 1785. godine kao druga kcer.

Uoci udaje Ljubica je „bila najvidjenija medju devojkama iz sve okoline". Cak i ako se pretjerivalo u opisu Ljubicine ljepote, mladi beg Tokatlic imao je dovoljno motiva da se zagleda u stasalu Srezojevcanku. On je pomišljao na njenu otmicu, ali nije se usudjivao da je ostvari, plašeci se gnijeva svog strica, starog Selim-bega Tokatlica, dobro raspoloženog prema raji.

U nju se zagledao godinu ili dve pre izbijanja Ustanka brat po majci Milana Obrenovica, Miloš Teodorovic potonji srpski knez.

U poznim godinama, dok je boravio u Becu, knez Miloš se sjetio kako je upoznao Ljubicu. Napuštajuci svog zeta Savu, možda 1802. ili 1803. godine, pre nego što se konacno doselio kod polubrata Milana, Miloš je preko Pranjana, na putu za Brusnicu, prošao kroz Srezojevce. Na jednom od srezojevackih potoka ugledao je Ljubicu i majku, koje su bijelile platno. „Tada mi je bilo prošlo 20 godina, a još sam bio kao devojka. Cim videh Ljubicu, ostaše mi oci na njoj. Ona i majka joj, opaziše mene, izidjoše iz vode, i spustiše skute (bejaše ih stid od mene da duboko gaze). Ja pregazih vodu, i, na drugom bregu, sedoh obuvati se. Ošljario sam valjda citav sahat, samo da duže gledam Ljubicu. E, ciniš 'voliko, jest bila lepa za cudo."

Kad mu je polubrat Milan povjerio da za njegove trgovacke potrebe luci stoku Miloš je ucestalo navracao u Srezojevce, kod Vukomanovica, ne bi li ponovo ugledao Ljubicu. Njegov drug u kalauženju stoke Turcin Cor-Zuka pronikao je u Miloševu tajnu i ovaj mu je priznao da je „zavoleo Ljubicu". Turcin je potom preuzeo na sebe da ubijedi Milana da isprosi Ljubicu od Vukomanovica. Ovo je kneževa prica.

Pitanje Miloševe ženidbe postavilo se ponovo tek poslije izbijanja Prvog ustanka. Iz kneževe price saznajemo da je vojvoda Milan isprosio Ljubicu i doveo je u njihov dom. „Kad sam se oženio bilo mi je oko 24 godine".

Miloš i Ljubica uzeli su se u proljece 1804. godine. Milan je pozvao Karadjordja da kumuje najvjerovatnije, u vreme osvajanja Rudnike i njegovog postavljanja za vojvodu 18. mart 1804). Tad su se Karadjordje i Miloš prvi put sreli i upoznali. Miloš je pod komandom Stanoja Glavaša ucestvovao, s odredom koji je poveo Milan Obrenovic na Rudnik, u sastavljanju turske cete iz Cacka, koju je predvodio Colak Alija. U narativnim izvorima se pominje njegovoj junaštvo u razbijanju jednog turskog odreda u Cestobrodickoj klisuri, kod svog mesta rodjenja, Dobrinje. To, kao i uspjesi oko osvajanja Rudnika, bili su lijep motiv Milanu da zamoli Karadjordja da bude vijencani kum njegovom polubratu Milošu. Vožd ih nije odbio.

U autobiografiji knez Miloš kazuje da je s Ljubicom rodio „dece osmoro, to jest, cetvoro muških i tako ženskih" (Petar, Petrija, Jelisaveta, Ana, Milan, Marija, Mihailo i Teodor). Roditelje su nadživela samo dva djeteta, kci Petrija i sin Mihailo, a Jelisaveta majku. Knez i kneginja trudili su se da vaspitaju svoju djecu, ali zamisao i uloženi napor nisu bili na nivou jedne vladarske porodice. Nijedno njihovo dijete nije bilo sistematski obrazovano.

Kneginja Ljubica nije doživela da oženi nijednog sina, ali je docekala da uda dvije kceri, Petriju i Jelisavetu.

Poznato je da je Knez Milos bio jako nevijeran. Jednom je tako ukrao iz Turskog roblja lijepu Petriju, i doveo je kod Ljubice u Crnucu da joj sluzi. Svojom ljepotom, mladošcu, vrednocom i vještinom u svakom poslu bila je desna ruka kneginje Ljubice, a svojom veselom naravi i šaljivošcu unijela je vedrinu i svježinu u kneževu kucu. Ona se Ljubici od pocetka nije dopala, pa su Petrijini odnosi s Krunom, Jovanovom suprugom, bili znatno bolji. Petrija je ostala u Crnucu i pošto se kneginja Ljubica odselila u Kragujevac (1818). Knez Milos je do 1917. rijetko dolazio u Crnucu, ali su njegovi odnosi sa Petrijom poceli prije nego sto se Ljubica odselila. Ljubomorna na lijepu Petriju, ona je cesto prebacivala knezu zbog njihovih šala i smijeha, dok jednom prilikom nije zatekla muža i Petriju u krevetu. Kneginja se potom preselila s djecom i mužem u Kragujevac, odakle je knez cešce odlazio i ostajao u Crnucu. Pocetkom 1819. godine Petrija mu je rodila kcer, kojoj su dali ime Velika.

Kneginja Ljubica dugo nije radjala, ali je pocetkom 1819. godine bila trudna. To joj je ulilo samopouzdanje i ona je riješila da prekine kneževu ljubavnu romansu. Prethodno je saznala od svojih doušnika, medju kojima je bio i Vasa Popovic, njen rodjak, da se na kneza vrši pritisak da se oženi milosnicom Petrijom. Vjerovalo se da Ljubica ne može više da radja, a knezu je bio potreban naslednik. Od Petrije su se mogli nadati muškom detetu. Prota Žujovic bio je najuporniji knežev savjetodavac u vezi s tim.

Kneginja Ljubica se pojavila u martu 1819. godine u Crnucu, iznenadivši kneza i Petriju. Zatekavši Petriju kako namiješta sobu, upita je:

„Kome spremaš dve postelje, Petrija?

Spremam jednu Gospodaru, drugu meni.

A gde cu ja spavati nocas

Vala Bogu, prostrana je kuca!

Zar tako Petrija?

Nisam ti ja kriva što ti Bog nije dao, drsko odgovori mlada, ne obaziruci se na Ljubicu.

E kad meni nije Bog dao, ja cu dati tebi", rece Ljubica i dohvati knežev pištolj.

Ne zna se da je kneginja Ljubica bila nevijerna svom mužu. Dakle, nije nam poznat nijedan njen ljubavnik. Nije, takodje, poznato ni da li je ikada bila obuzeta takvim iskušenjem, buduci da u njenoj sacuvanoj prepisci nema nijednog pisma intimne prirode. Cak nikakva prica, niti anegdota ne upucuje u tom pravcu. Kneginja je, za razliku od kneza, morala mnogo više da vodi racuna o svojim moralnim postupcima, jer je strahovala od kneza, a i zato što je stalno bila obuzeta brigom o djeci.

Knez Miloš nije nikada iskazao svoje kajanje za ucinjene postupke kako u ljubavi, tako i u politici. Kneginja, ipak, jeste. Godine 1843, pred smrt, ona se kajala i jadikovala što je ubila Petriju: „Mnogo greha imam, njih ce mi milostivi Bog sve oprostiti, ali što svojom rukom ubih onu ženu, bojim se nece mi nikad oprostiti! Kud me zanese moja ženska pamet? Kad bih ja ubijala sve Njegove prijateljice, mogla bih pobiti toliko sveta! Grešna druga, šta ucinih"!

Ljubica je umrla 26. maja 1843. u Becu. Sahranjena je u manastiru Krušedol na Fruškoj Gori.

Kneginja Ljubica Obrenovic se doselila u ovaj konak odmah nakon njegove izgradnje 1831. i zivjela tu 10 godina. Od tada se koristio u razne svrhe, ali je restauriran 1970 i od tad se koristi kao muzej.

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:44


KNEZ MILAN OBRENOVIĆ
(1819-1839)
Stariji sin Kneza Miloša i Knjeginje Ljubice. Izabran je za kneza posle abdikacije svog oca po naslednom pravu na presto (1. jun 1839). Teško bolestan od sušice umro je nepunih mesec dana docnije (26. jun 1839), nesvestan da je ikada bio srpski Knez.
Ostao je upamćen kao jedini vladar koji je vladao i preminuo na prestolu bez komplikacija. Svi ostali ili su abdicirali ili su sklonjeni ili su na tronu ubijen

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:46


KNEZ MIHAILO OBRENOVIĆ
(1823-1868)
Rođen je u Kragujevcu kao mlađi sin Kneza Miloša i Knjeginje Ljubice. Prvi put je postao Knez 1839. posle smrti svog starijeg brata Milana. Porta je potvrdila njegov izbor kao izabranog vladara, a ne kao naslednog. Veoma mlad i neiskusan, Mihailo se nije najbolje snalazio u složenim prilikama unutrašnjeg i spoljašnjeg položaja Srbije.

Svrgnut je 1842. u buni koju je predvodio jedan od najistaknutijih ustavobraniteljskih prvaka, Toma Vučić-Perišić.
Ponovo je doveden za Kneza posle Miloševe smrti 1860. Vladao je sledećih osam godina kao prosvećeni apsolutista. Ubijen je 1868. u Košutnjaku kao žrtva zavere koja nikad nije sasvim rasvetljena

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:47


KRALJ MILAN OBRENOVIĆ
(1854-1901)
Posle ubistva kneza Mihaila postao je knez Srbije 02.07.1868., međutim do punoletstva (1872.) vladalo je namesništvo. U svojoj vladavini oslanjao se uglavnom na vojsku, pa je radio na njenom jačanju. U spoljnoj politici prvo se oslanjao na Rusiju. Pod pritiskom javnog mnenja objavio je 1876. Turskoj rat, bez dovoljne diplomatske pripreme, koji se 1877. završio neuspehom. Iste godine je, pod uticajem Rusije, stupio ponovo u rat protiv Turske iz kojeg je Srbija izašla ojačana dobivši Pirotski, Niški, Toplički i Vranjski okrug, a potom na Berlinskom kongresu, 1878. priznata joj je nezavisnost i formalno. Zbog ruske podrške Bugarskoj, koja je došla do izražaja u Sanstefanskom ugovoru, oslonio se na Austro-Ugarsku. Zaključio je, juna 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom kojom je obavezao Srbiju da neće raditi protiv njenih interesa u Bosni i Hercegovini i bez prethodnog sporazuma sa njom i da neće zaključivati političke sporazume sa drugim državama. Austro-Ugarska je zato zagarantovala njegov ostanak na prestolu i diplomatsku pomoć za širenje Srbije prema jugu, što je u narodu shvaćeno kao izdaja nacionalnih interesa. Proglasio se kraljem 1882. Ugušio je u krvi bunu koja je u jesen 1883, izbila u Timočkoj krajini. Kada se Bugarska 1885. ujedinila sa Istočnom Rumelijom, objavio joj je rat da bi zauzeo i anektirao deo bugarske teritorije kao kompenzaciju za tobože pomerenu ravnotežu. Zbog neuspeha u ovom nepopularnom ratu, koji je uz to neodlučno i nevešto vodio, još više je poraslo nezadovoljstvo naroda njegovom politikom. Prihvatio je 1888. ustav koji je od Srbije trebao da stvori ustavnu i parlamentarnu kraljevinu, ali sukobivši se sa ustavnim odredbama, sledeće godine je abdicirao, u korist maloletnog sina Aleksandra. Kao general postavljen za komandanta Aktivne vojske, ali je 1890. dao ostavku.

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:49


KRALJ MILAN OBRENOVIĆ
(1854-1901)
Posle ubistva kneza Mihaila postao je knez Srbije 02.07.1868., međutim do punoletstva (1872.) vladalo je namesništvo. U svojoj vladavini oslanjao se uglavnom na vojsku, pa je radio na njenom jačanju. U spoljnoj politici prvo se oslanjao na Rusiju. Pod pritiskom javnog mnenja objavio je 1876. Turskoj rat, bez dovoljne diplomatske pripreme, koji se 1877. završio neuspehom. Iste godine je, pod uticajem Rusije, stupio ponovo u rat protiv Turske iz kojeg je Srbija izašla ojačana dobivši Pirotski, Niški, Toplički i Vranjski okrug, a potom na Berlinskom kongresu, 1878. priznata joj je nezavisnost i formalno. Zbog ruske podrške Bugarskoj, koja je došla do izražaja u Sanstefanskom ugovoru, oslonio se na Austro-Ugarsku. Zaključio je, juna 1881. tajnu konvenciju sa Austro-Ugarskom kojom je obavezao Srbiju da neće raditi protiv njenih interesa u Bosni i Hercegovini i bez prethodnog sporazuma sa njom i da neće zaključivati političke sporazume sa drugim državama. Austro-Ugarska je zato zagarantovala njegov ostanak na prestolu i diplomatsku pomoć za širenje Srbije prema jugu, što je u narodu shvaćeno kao izdaja nacionalnih interesa. Proglasio se kraljem 1882. Ugušio je u krvi bunu koja je u jesen 1883, izbila u Timočkoj krajini. Kada se Bugarska 1885. ujedinila sa Istočnom Rumelijom, objavio joj je rat da bi zauzeo i anektirao deo bugarske teritorije kao kompenzaciju za tobože pomerenu ravnotežu. Zbog neuspeha u ovom nepopularnom ratu, koji je uz to neodlučno i nevešto vodio, još više je poraslo nezadovoljstvo naroda njegovom politikom. Prihvatio je 1888. ustav koji je od Srbije trebao da stvori ustavnu i parlamentarnu kraljevinu, ali sukobivši se sa ustavnim odredbama, sledeće godine je abdicirao, u korist maloletnog sina Aleksandra. Kao general postavljen za komandanta Aktivne vojske, ali je 1890. dao ostavku.

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:53


Kраљицa Наталија Обреновић
(1859-1941)
Њено величанство Наталија Обреновић (1859 - 5. мај 1941) јe била супруга краља Милана Обреновића, кнегиња 1875-1882. и краљица Србије 1882-1888.

Рођена јe као Наталија Кешко 1859. у Фиренци. Отац јој је био руски пуковник Петар Кешко, а мајка принцеза Пулхерија од Молдавије. За краља Милана се удала 1875. и са њим јe имала сина Александра рођеног следеће године. И људске и политичке разлике доста брзо су довеле до сукоба између супружника. Док је Милан тражио ослонац у Аустро-угарској, дотле је Наталија била русофил. Наталијина хладноћа и Миланов темперамент одвеле су га у бројне љубавне авантуре, које су вређале Наталију. Постала је врло популарна због бриге и труда око рањеника за време рата са Бугарском 1885. године. Отворен и јаван сукоб са Миланом настао је 1886. године, поводом његове везе са госпођом Насос.

Разлаз Наталије и Милана потрајао је више година, повремено имао знатне политичке импликације и пунио скандалозне хронике. Брак је разведен 1888, показало се на нерегуларан начин, што је касније поништено. Милан је абдицирао 1889. године, а, као део његовог поравнања са владајућим радикалима и намесништвом, краљица Наталија је протерана из Србије 1. јуна 1891. године. До формалног, али не и суштинског помирења дошло је 1893, када јој се Милан обратио за новац, па су 1894. године поново примљени у краљевски дом.

За време владавине сина Александра Наталија је покушала да му буде главни саветник. Залагала се за оријентацију на Русију и радикале, верујући да без њих неће бити политичке стабилности у Србији. Углавном је живела у Бијарицу у Француској, у вили званој Сашино. У Београд је дошла на дуже 1895, па 1897. године, када се опет сукобила са краљем Миланом. У њеном друштву се као дворска дама налазила Драга Машин, у коју се Александар дефинитивно заљубио.

Тешко разочарење Наталији је донело венчање сина Александра са Драгом Машин 1900. године. Највећи ударац доживела је 29. маја 1903, када је група официра убила Александра. После 1903. извесну утеху нашла је у друштву једне шпанске католичке породице, па је прешла у католичку веру и замонашила се. Умрла je петог маја 1941. године у манастиру Сен Дени крај Париза и сахрањена на гробљу Ларди крај Париза. Њени мемоари се чувају у Ватикану и нису још увек објављени.

После мајског преврата 1903. године сва имовина породице Обреновић припала je Наталији Обреновић. Постала је велики добротвор. Својим тестаментом велика имања у Србији завештала је Београдском универзитету и манастирима и црквама који су задужбине Обреновића. A један део у новцу и уметничким сликама одредила je живим потомцима Јакова Обреновића, брата кнеза Милоша Обреновића.

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:55


KRALJ ALEKSANDAR OBRENOVIĆ
(1876-1903)
Na prvim izborima posle donošenja Ustava od 1888. godine i abdikacije kralja Milana radikali su ponovo dobili većinu.
Da bi se obezbedili od mešanja kralja Milana u državne poslove, radikali su ga isplatili i od njega dobili obećanje da se neće vraćati u Srbiju pre punoletstva kralja Aleksandra. Kada se kralj Aleksandar proglasio punoletnim 1. aprila 1893. godine, zbacio je namesnike, otpustio liberalsku vladu i doveo na vlast radikale.
Juna 1900. godine kralj Aleksandar objavio je narodu da će se oženiti beogradskom udovicom Dragom Mašin. Kraljeva odluka je rđavo primljena u javnosti.
Ono što nije pošlo za rukom kralju Milanu 1886. godine - da izmiri radikale i naprednjake - pošlo je za rukom kralju Aleksandru.
Orijentišuci se prema Rusiji, kralj Aleksandar, postigao je izvesne političke uspehe u Staroj Srbiji i Makedoniji. Međutim, kada je u Srbiji usledio niz različitih skandala, ruska vlada je postala rezervisana prema kralju. Pred kraj vladavine kralja Aleksandra, Srbija je u svetu bila usamljena kao malo kad ranije. Nezadovoljstvo je raslo u svim slojevima stanovništva. Kada se ono prenelo na vojsku, došlo je do državnog udara, kada je grupa oficira prodrla u dvor i ubila kralja Aleksandra i kraljicu Dragu, u noći izmedu 28. i 29. maja 1903. godine.

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od gagily taj Uto Okt 02 2007, 17:58


DRAGA MAŠIN
(1866-1903)
Kći Pante Lunjevice, udata za inženjera Svetozara Mašina; ostala ubrzo udovica i kao dvorska dama kraljice Natalije postala ljubavnica, a kasnije (1900) žena mladoga Aleksandra I Obrenovića. Ubili su je zajedno s mužem zaverenici, 29. maja 1903.

Žena retkih vrlina
Sažaljevajući što kralj Milan nije pristajao na njihov korak, Njegovo Visočanstvo Kralj Aleksandar, u jednom pitanju tako važnom, kao što je Wegova ženidba, hteo je i želeo je pre svega, da Sebi nađe druga, koji će Mu obezbediti srećan i zadovoljan život, i dati Mu mogućnosti, da od sada spokojno gleda u Svoju ličnu budućnost, i da se bolje i pouzdanije, vedrijim čelom i većom energijom posveti napretku i snaženju Otadzbine”, navodi se u “Srpskim novinama” i nastavlja:
“Ne treba zaboraviti osobenost prilika, u kojima je Kralj odrastao i u kojma se Srbija nepravilno razvijala za ovih 15 godina usled razdora u kraljevskoj kući. Zbog te su pojave i dolazile vazdašnje trzavice, kao uzrok iznenađenjima, koja je kralj često morao da čini, silom okolnosti, a vrlo često i preko Svoje volje.
Kralj je osećao potrebu, da tim iznenađenjima i nepravilnostima u vladavini učini kraj, definitivno, te da se jednom, i u Dvoru, državna politika upravlja prema državnim potrebama; da se kuća Kraljeva i Njegova porodica odvoje od politike, i ostanu izvan političke diskusije.
To je mogao Kralj da postigne samo tako, ako uzme sebi ženu, prema kojoj bi odista imao osećaje najiskrenije i najdublje ljubavi, i ženu, koja bi bila upoznata sa prilikama u Srbiji, te da se time izbegnu sve buduće teškoće i trzavice u Kraljevom Dvoru.
Kralj je poznavao Svoju verenicu još kao dvorsku gospođu Svoje majke i imao je prilike, da je uoči kao ženu retkih vrlina po inteligenciji, srcu i uzvišenim osećajima, i po njenoj prirodnoj skromnosti. Od toga doba, On je zavoleo gospođu Dragu čistom i bezgraničnom ljubavlju, i još tada se rešio, da samo njoj pokloni Svoju ruku.”
Gde su bili ministri?

Objavljivanje akta o veridbi, desetak dana posle samog čina veridbe, trebalo je da javnosti predstavi jednog odlučnog monarha, na koga ne može uticati ni otac iz egzila, da se izbiju “aduti” čaršijskih intriga, lansiranih iz viđenijih beogradskih kuća, u kojima se potajno gledalo na “lepu priliku” iz Dvora, ali i da se vojsci, kao važnom faktoru ondašnje Srbije uputi prekor na uplitanje gde joj nije mesto. Zato je citirani članak u novinama imao i elemente koji su odudarali od duha obraćanja suverena naciji.
“U svojoj skromnosti, gospođa Draga činila je sve moguće pokušaje da odvrati vladaoca od ovog koraka, bojeći se, da ne dođe u sukob sa roditeljima i političarima, koji ovaj ne bi odobrili. Odgovor Kraljev, na sve njene molbe i najavljivanja, bio je uvek jedan te isti: ‘Ja toliko volim i toliko poštujem, da nikada ne bih poiskao Vašu ruku, da nisam rešen da uspem, makar se borio sa celim svetom, pa i sa Vama.’
U subotu, 8. jula ove godine, po podne, zvao je Kralj bivše ministre da im saopšti Svoju neostupnu nameru, u gornjem smislu. Kad je seo za sto, primeti, da nema ministara Genčića i Nešića, i posumnja, da nisu otišli, da razglase događaj po varoši. Ađutant kome je naredio da pita gde su, donese odgovor, da su otišli Krunskom ulicom u kojoj stanuje gospođa Draga.

_________________

gagily
~ dreamwalker ~
~ dreamwalker ~

Muški
Broj poruka : 15222
Datum upisa : 17.07.2007

Pogledaj profil korisnika

Nazad na vrh Ići dole

Re: DINASTIJA OBRENOVIĆA

Počalji od Sponsored content Danas u 19:34


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu